Holografija nudi nove mogućnosti u zaštiti prenosa i razmene informacija. Ideja je da se iskoristi visoka moć razlaganja holograma kao i paralelnost obrade podataka inherentna optici. Standardne kriptografske metode (šifrovanje, dešifrovanje, steganografija, vodeni žig) imaju svoj pandan u holografiji.

        Navedimo tek jednostavan primer. Pretpostavimo da želimo da u običnu sliku (fotografiju), na tajni način, utisnemo informaciju (na primer neku drugu sliku). Najjednostavnije je da ispred fotografije postavimo (zalepimo) tanak, izbeljeni, hologram. Kroz hologram slika će se videti bez ikakvih problema. Tek osvetljavanjem holograma laserskim snopom pojaviće se nova (čak i trodimenzionalna) slika. Dakle, neupućenom posmatraču fotografija izgleda sasvim uobičajeno. Onome ko, nasuprot tome, zna da postoji dodatna informacija i kako je ona sakrivena, nije teško da do traženih podatak dodje na jednostavan način - osvetljavanjem laserskim snopom.

          Ovo je samo osnovna ideja, koja je razvijana u mnogo različitih pravaca i o čemu postoji prilično obimna stručna i naučna literatura. Pogledati, recimo, radove:

                  N. Takai, Y. MIfune
                  Digital watermarking by a holographic technique
                  Appl. Opt., Vol. 41, (2002), p. 865-873

                  X. Wnag, Y. Cheng
             Securing information using digital optics
             J. Opt. A: Pure Appl. Opt., Vol. 9, (2007), p. 152–155

          Napomenimo da je identična ideja primenjena u spoju umetnosti i holografije. Imao sam priliku da vidim hologram preko koga je transprentnim bojama (kao što su vodene) naslikana obična slika. Kada se ovakvo umetničko delo posmatra pod jednim uglom, hologram je potpuno nevidljiv, već se zapaža samo slika napravljena klasičnom slikarskom tehnikom i bojama. Pod drugim uglom posmatranja, hologram je vidljiv, jer svetlost prodire kroz sloj vodene boje. Odjednom iz klasične slike kao da izlazi trodimenzionalni lik.