U izdanju Lagune iz Beograda, 2006 godine je objavljena nova knjiga Stivena Hokinga, poznatog fizičara-teoretičar, ali i velikog popularizatora nauke. Knjigu je sa originala (Universe in a nutshell, Stephen Hawking) dobro preveo naš pisac (a, mislim, i doktor naučne fantastike) Zoran Živković. Dat je izuzetno pristupačan pogled na savremenu kosmologiju, iako iza njega leži komplikovan matematički aparat (čak i obrazovanim fizičarima, koji se na bave ovom oblašću, sve ovo je daleko i nejasno). Uz mnoštvo privlačnih ilustracija objašnjeni su osnovni pojmovi opšte i specijalne relativnosti, teorije nastanka, evolucije i strukture univerzuma. Poseban naglasak je na, takozvanoj, teoriji p-brana, koja kosmos i materiju tretira kao neku vrstu višedimenzionalnih mambrana, žica ili struna, koje se nalaze u stanju neprekidnog oscilovanja i vibriranja. Sem opšteg pogleda na kosmologiju objašnjeni su i specifični efekti, kao što su Kazimirov ili crveni pomak.
Knjiga ima veze i sa holografijom jer se napominje da je, bar u teorijskom smislu, moguće uspostaviti korespondenciju holografije sa kosmologijom. Polazna tačka je u činjenici da dvodimenzionalna površina holograma sadrži kompletnu informaciju o trodimenzionalnom prostoru. Na sličan naćin Hoking ukazuje da bi horizont dogadjaja crne rupe mogao da nosi kompletnu informaciju o onome što je u njenoj unutrašnjosti. Naravno, moguće je čitav koncept proširiti i na kompletnu vasionu, pa bi onda, negde na "ivici" univerzuma, bila zapisana informacija o kompletnom svemiru. Ovako grandiozne ideje zahtevaju čvrstu eksperimentalnu potvrdu, ćega je i Hoking svestan. Lepo je videti teoretičara koji razume da je eksperiment vrhovni sudija, a da su teorije samo matematika, koja može, ali i ne mora, imati veze sa stvarnošću.
Posebno mi se dopala ilustracija koja opisuje proces generisanja holograma. Ipak, na njoj je prisutna i mala netačnost, jer izgleda kao da se hologram formira svetlošću dva potpuno odvojena lasera, iako u tekstu, ispravno, piše da se snopovi dobijaju cepanjem svetlosti jednog lasera.
Knjiga budi maštu mladih ljudi, ali ni stariji, pa čak i obrazovani fizičari neće ostati ravnodušni.