Ideja se sastoji u korišćenju korelisanih parova fotona, kakvi se danas sreću u kvantnoj informatici ili kriptografiji. Ako se u nekom procesu (kao što je nelinearna konverzija fotona), od jednog fotona dobiju dva, kvantna mehanika kaže da su njihove osobine medjusobno povezane (korelisane). To znači da merenje na jednom fotonu, na odgovarajući način menja stanje drugog fotona. Evo i primera: ako ne jednom fotonu izmerimo njegovo stanje polarizacija, onda će i drugi foton biti nužno u identično polarizovan.
Evo kako je sve ovo moguće povezati sa holografijom. Jednim od dva korelisana snopa osvetljavamo objekat (smešten unutar sferne šupljine - stručnije rečeno, unutar integrišuće sfere). Zatim se detektuju vremena dolaska jednog fotona unutar sfere i drugog korelisanog fotona van sfere. Kvantna mehanika tada kaže da je u fukciji koja govori o stepenu korelacije dva fotona, sadržana kompletna informacija o objektu, na identičan način kao kod holograma.
Ideja je, za sada, samo teorijska konstrukcija. Ko zna - možda će jednog dana imati i praktične primene.
Koga interesuju matematički detalji, neka konsultuje rad:
A. F. Abouraddy, B. E. A. Saleh, A. V. Sergienko, M. C. Teich
Quantum holography
OPTICS EXPRESS Vol. 9, (2001), p. 498-505