Rodjen je 5.6.1900 u Budimpešti, umro 9.2.1979. u Londonu. Studirao je u Budimpešti i Berlinu. 1933. prelazi u Veliku Britaniju.
Pokušavajući da poveća moć razlaganja elektronskog mikroskopa, dolazi na ideju da iskoristi talasne osobine elektrona. Ako bi bilo moguće snimiti interferencionu sliku dva elektronska snopa, a zatim je rekonstruisati vidljivom svetlošću, mikroskop bi mogao da da povećanje koje je jednako odnosu talasnih dužina elektrona i svetlosti. U to vreme nije bilo moguće formirati dva elektronska snopa koji bi mogli da daju vidljive efekte interferencije. Stoga ideju dokazuje koristeći svetlosne talase.
Prvi rad objavljuje u poznatom naučnom časopisu Nature 1947 godine. Posto u to vreme ne postoje ni adekvatni svetlosni izvori, ideja ostaje neiskorišćena sve do pronalaska lasera 1962 godine. Već 1963 Leight i Upatnieks, koriste Gaborovu holografski princip i snimaju prvi hologram.
Nakon toga čitava oblast se naglo širi da bi danas postala izvanredno korisna u svim oblastima nauke, tehnike i tehnologije.
1971 godine Gabor za svoje otkriće dobija Nobelovu nagradu za fiziku.
Detaljinu biografiju je moguće pronaći na http://en.wikipedia.org/wiki/Dennis_Gabor. Na sajtu Nobelovog komiteta http://nobelprize.org moguće je pronaći Gaborovu i autobiografiju, govor prilikom dodeljivanja nagrade, govor na banketu, kao i predavanje održano povodom dodeljivanja nagrade. Sem toga, tu je i članak koji govori o srodnosti principa interferencione fotografije Gabriel-a Lippmann-a i holografskom metoda Dennis-a Gabor-a.