Profesor Karl Pribram (zajedno sa čuvenim fizičarem Dejvidom Bomom - David Bohm) je razvio teoriju po kojoj je mehanizam pamćenja kod čoveka sličan hologramu. Radi se o tome da informacija nije lokalizovana, već je distribuirana po čitavom mozgu, kao što svaki delić holograma sadrži informaciju o (najvećem delu) celine. Istraživanja na eksperimentalnim životinjama su, zaista, pokazala da oštećenja nekih delova mozga ostavljaju netaknutu informaciju koja je ranije naučena. Takodje, fukcije odziva vizualnog korteksa podsećaju na t.zv. Gaborove funkcije, koje nose ime po pronalazaču holografije.

             Ovakav model memorije nosi još i naziv HOLONOMNI.

             Kratak i pregledan članak o ovoj teoriji je moguće naći na adresi http://en.wikipedia.org/wiki/Karl_H._Pribram