Eduardo Kac uvodi nove pojmove u umetnost. Na primer: holopoetika (Holopoetry). Po njemu (tekst objavljen u časopisu Leonardo Vol.22, No 3/4, 1989, p.397-402 - www.ekac.org):

     "Holografska poezija (ili holopoezija) je pesma zamišljena, ostvarena i izložena holografskim putem. To, pre svega, znači da je takva poezija organizovana nelinearno u nematerijalnom trodimenzionalnom prostoru i da, dok je čitalac ili posmatrač posmatra, menja i daje nova značenja. Dakle, ako posmatrač čita poeziju u prostoru - zapravo, kreće se oko holograma - on stalno i neprekidno modifikuje strukturu teksta."

......................................

      "Holo/Olho (u prevodu sa portugalskog to znači Holo/Oko) je moja prva holopoema, napravljena u saradnji sa Fernando Catta Preta (1983) je kombinacija anagrama u kome se reč holo ogleda rečju olho "

....................................

      Kac zapravo eksperimentiše komunikacijom, jer umetnost je upravo to - komunikacija medju ljudima. On pokušava da prenese poruku, manipulišući tekstom, svetlom, prostorom i vremenom, elektronikom i informacijom (shvaćenom u najširem smislu reči).

     Rodjen je 1962 u Rio De Žaneiru, Brazil, a već 1982 dolazi na ideju o Holopoetici. Impresivna je lista njegovih izložbi i radova. Kasnije počinje rad na bioumetnosti i teleprisustvu.

      Nevezano za holografiju, u skorašnje vreme radi na umetničkoj interakciji ljudi, životinja i biljaka preko interneta. U tom smislu, uspostavio je vezu izmedju cvrkuta kanarinca i bioloških struja biljke. Ispostavlja se da postoji povratna sprega i da cvrkut kanarinca, prenesen putem interneta, utiči ne električna tokove u biljci, a da biljka utiče na ponašanje samog kanarinca. Spoljašnji posmatrači mogu da utiču i na biljku i na kanarinca.

        Čemu sve to služi i da li je to umetnost, nauka ili puka igrarija ostavljam čitaocu ovoga teksta i posetiocu sajta Eduarda Kaca da sam proceni.