U saradnji sa Dušanom Vukićem (tada diplomcem Elektrotehničkog fakulteta) i Karolinom Mudrinski (Postiplomcem na odseku za multimedijalnu umetnost, Univerziteta umetnosti), razvili smo uredjaj i tehniku izrade holografskih stereograma.

      Postupak započinje generisanjem kompjuterskog, trodimenzionalnog, modela. Model se snima virualnom kamerom unutar odredjenog ugaonog intervala sa zadatim brojem snimaka (kadrova). U našem slučaju, radilo se o 60 kadrova snimljenih unutar ugla od oko 30 stepeni. Vrši se renderovanje svih kadrova, što rezultira serijom od 60 fajlova sa slikama objekta.

       Nakon toga, fajlovi se nose na mikrofilmovanje (što smo realizovali u firmi Mikrofilm Centar - MFC). Zahvaljujući COM (Computer Output Microfilm) tehnici, fajlovi se direktno snimaju na traku 35 mm mikrofilma.

       Traka sa filmom se ubacuje u naš uredjaj, koji se sastoji od lasera, pomoćne optike, nosača filma, difuznog projekcionog ekrana i koordinatnog stola. Na istoj ploči holografskog filma (dimenzije 4 x 5 inča ili 102 x 127 mm) snima se serija od 60 trakastih holograma (širine oko 3 mm i visine 102 mm), zbijenih jedan do drugog. Svaka traka sadrži po jedan kadar filma (jedan pravac posmatranja predmeta).

       Nakon standardne hemijske obrade, dobija se kompozitni hologram. Ako ga osvetlimo laserskim snopom, na njemu ćemo videti trodimenzionalnu sliku računarski realizovanog predmeta. Pojednostavljeno objašnjenje je da kada vršimo posmatranje kroz kompozitni hologram, jedno oko gleda kroz jednu traku, a drugu kroz drugu traku holograma. Te dve slike se medjusobno unekoliko razlikuju, jer su snimljene pod različitim uglovima. Naš mozak te dve slike tumači kao jednu, ali trodimenzionalnu.

       Da bismo mogli da hologram posmatramo u običnoj, beloj, svetlosti, nužno je napraviti kopiju prvog holograma. To se radi u drugačijem uredjaju, u kome se snima hologram holograma. Ono što se dobije, je moguće videti u svetlu obične sijalice (najbolje halogene). Pošto je hologram radjen kao transmisioni, nužno je da sijalica i posmatrač budu sa suprotnih strana holograma, što može da stvara problem prilikom montaže. Druga mogućnost, je da se iza holograma postavi ogledalo i tada se i lampa i posmatrač nalaze sa iste strane. Ovo je bolja mogućnost, jer prilikom izlaganja, svetlost lampe ne ide direktno u oči posmatraču.

      Tokom 2006. godine Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine je finansiralo projekat: "Razvoj tehnologije holografskih stereograma". U okviru projekta radili smo na unapredjenju i poboljšanju tehnologije, a detalji su opisani u elaboratu.

      Evo fotografija tri, zaista lepa, umetnička holograma Karoline Mudrinski.

Hologram levo smo nazvali greda, a hologram desno grad

Hologram koji smo zvali saće

Fotografija sa izložbe holograma (održane 2004. godine) Karoline Mudrinski