U radu koji je objavljen u časopisu Optics Letters Vol. 21, (2006) p. 2610-2612, prikazana je tehnologija izrade difrakcionih rešetaka na materijalu koji se skuplja i širi pod dejstvom električnog napona. Ovo je klasa materijala koja je razvijena tokom istraživanja veštačkih mišića. Osnovna namena im je vezana za biomedicinu, ali su autori ovog rada (M. Aschwanden i  A. Stemmer, Nanotechnology group, ETH, Zurich, Switzerland) proširili oblast primene i na optiku.

        Na traku od akrilnog elastomera (VHB 4190 proizvodnje firme 3M) prvo su nanete elektrode. Difrakciona rešetka je napravljena nalivanjem 20 um debelog elastomernog sloja (Elastosil RT 625, Wacker) na master rešetku (1000 linija/mm, RainbowSimphony). Elastomerna traka i difrakciona rešetka sa elastomerom su spojeni, te je izvršena polimerizacija. Master rešetka je mehanički skinuta, tako da su ostala dva, medjusobno spojena, elastomerna sloja. Na kraju, na difrakcionu rešetku naparen je 6 nm debeo reflektujući sloj zlata (i time je reflektivnost povećana oko 2 puta).

      Kada je na ovakvu strukturu doveden napon u intervalu od 0 kV do 4.5 kV, pokazalo se da rešetka menja svoj period u rasponu od 1 um do 1.5 um. Kao rezultat, u prvom difrakcionom redu se menja talasna dužina difraktovane svetlosti u rasponu od 450 - 650 nm, čime je praktično pokriven čitav vidljivi spektar. U skladu sa time predvidjaju se primene u kolor displejima. Na taj način bi se mogla dobiti visoka vernost boja, jer bi se pri mešanju koristile čiste spektralne boje (koje se nalaze na obodu CIE dijagrama)..