Važne podatke o životu ljudi tokom istorije arheolozi dobijaju na osnovu ostataka tela. Najčešće se radi o koštanom tkivu, ali se ponekad nalaze dobro očuvana čitava tela, zbog toga što su bila balsamovana, sačuvana u ledu ili u vlažnim, blatnim močvarama. Ostaci su veoma osetljivi, pa se traže beskontaktne metode ispitivanja. Danas se intenzivno koristi kompjuterizovana tomografija, koja daje značajne podatke o unutrašnjoj strukturi, a delimično i o površini arheoloških ostataka.
Grupa istraživača iz Bona i Dizeldorfa (Nemačka) je analizirali ostatke 2000 godina starog tela, nadjenog 1936. u močvari blizu nemačkog mesta Husbeke (Husbäke) u Donjoj Saksoniji. Radi se o dvatesetogodišnjem muškarcu koji je umro izmedju 20. i 310. godine naše ere.
Osim tomografije, koristili su i holografiju da bi snimili telo, a zatim vršili topometrijska istraživanja. Na raspolaganju im je stajao komercijalni uredjaj za impusnu holografiju litvanske firme Geola. Snimali su na holografskim pločama veličine 40 x 60 cm i na rastojanju od 60 cm. Na rekonstruisanom hologramu videli su se detalji veličine 10 um.
Sve ovo je omogućilo da se rekonstruiše spoljašnji izgled, a zatim da se metodom laserske stereolitografije (rapid prototyping) napravi model tela. Osim toga hologram može da služi i za razmenu podataka izmedju arheoloških institucija, kao i za izlaganje široj publici.
Detalje o tehnici holografske topometrije moguće je naći u doktorskoj disertaciji Dominik M. Giel-a (Hologram tomography for surface topometry, 2003., Heinrich Heine Universitaet Duesseldorf). Opis arheološke primene tehnike je dat u radu:
Susanne Frey, Jens Bongartz, Dominik Giel, Andrea Thelen, Peter Hering
Ultrafast holographic technique for 3D in situ documentation of cultural heritage
na web adresi http://www.concytec.gob.pe/espectroscopia/papers/21b.pdf). Nešto kraći prikaz je i u časopisu Nature (Hologram technique to flush out features of bog body, Vol 418, 29 august 2002, p.908).