U radu:

              S.B.Elliot, W.J.Morris, Holographic contouring of fossil teeth, Journal of Paleontology, 61, 1236-1241 (1987)

autori su koristili modifikaciju tehnike dvoekspozicione holografije. Naime objekat se snima na istoj holografskoj ploči dva puta. Prvi put kada se nalazi u sredini sa jednim indeksom prelamanja, a drugi put u sredini sa nešto izmenjenim indeksom. Rekonstrukcija dvokspozicionog holograma daje dva ponešto različita svetlosna talasa, koji medjusobno interferiraju. Pokazuje se da se tada formiraju interferencione linije koje se nalaze na mestima koja imaju idntičnu visinu u odnosu na neku referentnu ravan. Slika, u geografskim terminima, daje izohipse ispitivanog objekta. To omogućava da se veoma precizno odrede trodimenzionalna koordinate svih tačaka na predmetu.

      Paleontolozima ovi podaci omogućavaju da bolje prouče karakteristike fosilnih ostataka zuba.