Ideja je da se generiše niz perspektivnih pogleda na isti objekat. Time se dobija serija slika na kojima je isti predmet snimljen pod različitim uglovima. Od ovakve serije pravi se na istoj holografskoj ploči kompozitni hologram, koji sadrži sve slike istovremeno. Sve se, medjutim, ne mogu istovremeno videti, već jedno oko vidi jednu sliku, a drugo drugu. Slike se medjusobno razlikuju, jer su snimljene pod različitim uglovima, pa naš mozak ima iluziju treće dimenzije. Iluzija deluje veoma stvarno, te holografski stereogrami po tome liče na standarde holograme. Jedino što ne postoji vertikalna paralaksa, pa pomeranjem pozicije posmatranja po pravcu gore-dole, ne uočavamo nikakvu promenu.

          Ideja je jednostavna, ali je njena tehnička realizacija kompleksna i zahteva postojanje specifičnog holografskog uredjaja. On se sastoji od filma (ili LCD ekrana) na kome se prikazuju slike, optičkog sistema za projektovanje slike i pomočnog, koordinatnog, stola na kome je smešten fotoregistrujući materijal. Nakon eksponiranja kompletne serije slika, rezultujući hologram se hemijski obradjuje (razvija, fiksira i izbeljuje). U zavisnosti od primenjene tehnike, to može biti i kraj postupka, ali može se zahtevati i pravljenje kopije holograma. Time se obezbedjuje da holografska slika bude vidljiva i u beloj svetlosti.

          Holografske stereograme izuzetnog kvaliteta, veličine, čak i sa vertikalnom paralaksom, proizvodi firma američka Zebra imaging.

           Tokom rada na razvoju tehnologije holografskih stereograma, napisali smo i elaborat, koji je moguće pogledati u PDF formatu.